Druga samostalna izložba "i neki novi svemir ponovo da nas stvori..."

         Mnogo je skrivene simbolike, tajni univerzuma, filozofskih
pitanja i zapretenih slojeva podsvesti, na slikama Dragane Vesović. Na prvi
pogled, rekli bismo da se radi o snoviđenjima, ali ćemo, ako povežemo
međusobno odvojene i u neki tajanstveni prostor bačene delove ljudskog
tela ili čitave figure u položajima potpuno nespojivim sa prirodnim, vrlo brzo
spoznati životne istine o kojima je autorka kroz umetnost, na svoj način,
progovorila.

       Likovi, stopala, oči, noge u iskoraku, pupčane vrpce i fetusi, realistično

su predstavljeni i otkrivaju dobrog crtača. Svaki taj segment i svi međuprostori

u kojima se odvija njihova interakcija, prepuni su likovnih dešavanja. Različite

likovne tehnike, donele su obilje različitih pristupa, pa ćemo, dok prolazimo

kroz različite dimenzije postojanja u koje autorka želi da nas uputi,

prisustvovati njenim izletima u prostore enformela, pointilizma, apstrakcije.

Kao da hoće da nas, kombinujući sve te motive, podseti na bogatstvo nas

samih i svega što nas okružuje, na složenost konstrukcija u nama i oko nas.

Više planova drugačijih priroda na koje ukazuju drugačiji načini tretiranja,

takođe govore o beskrajnoj slojevitosti Univerzuma, o mogućnosti

istovremenog bitisanja u više prostora ili čovekovoj raspolućenosti između

njih.

       Svojevrsni nadrealizam Dragane Vesović u priči i likovnom sklopu,

korespondira sa isto tako iracionalnim i neočekivanim kolorističkim

eksperimentima. Ma kako složena i filozofski postavljena, sa ciljem da razloži

egzistencijalna pitanja, njena estetika ipak nije estetika mraka i haosa, već

važećih životnih principa, koje ona jednostavno posmatra i beleži, fascinirana

savršenstvom božanskog i ljudske nemoći da to savršenstvo razume i prati.

Zaustavljene u raskoraku, sa pogledom okrenutim na jednu, a telom u pokretu

na drugu stranu, figure na slikama Dragane Vesović odraz su psihe savremenog

čoveka, njegove sputanosti dok traži sebe, opterećen nasleđem, moralnim normama,
sopstvenomprošlošću, očekivanjima drugih. Sa smislom ili bez njega, on ipak

korača i njegova stopala ostavljaju tragove i to je jedna od poruka ove
likovne igre

Maja Stanković

likovni kritičar